RAZMIŠLJANJA JEDNE MAME

OD ČEGA ZDRAVA DECA ZDRAVO RASTU?

Nije upitno da, osim zbog genetski uslovljenih, kongenitalnih ili traumatskih uzroka, sva deca rastu. Međutim, moderan stil života često dovodi do toga da spoljašnji faktori kao neophodna podrška zdravom rastu i razvoju često izostaju. Ja sam Sonja, jedna od direktora u Šlarafiji, po struci medicinski biohemičar, i osim prodaje i marketinga, u našoj porodičnoj firmi bavim se razvojem proizvoda uzimajući u obzir znanja iz zdravstvenih oblasti. Kao majka tri dečaka koja se u jednom periodu suočavala sa izazovima usporenog rasta kod svog sina, priznajem da je meni ova tema na neki način obeležila veći deo roditeljskog staža i stoga želim da vam skrenem pažnju na neke navike koje često zaboravljamo, a važne su za zdrav rast i razvoj dece.

Da bi se dete zdravo razvijalo potrebno je obezbediti socio-emocionalnu, nutritivnu, ambijentalnu podršku i to je nešto što nam je svima poznato. Međutim, i bez uvida u statističke pokazatelje, možemo videti i u svojoj okolini da su često navike uspostavljene unutar porodica takve da ili postoji pogrešno tumačenje ili nedovoljan stepen svesti o tome šta se sve smatra potrebnim činiocima.

LJUBAV I PODRŠKA U SOCIJALNOJ ADAPTACIJI podrazumeva da se dete oseti voljenim, poštovanim, ali da se uspostave vaspitna pravila koja će biti podsticajna za formiranje deteta kao društvenog bića. Dete takođe treba da se razvija okruženo i drugom decom i odraslima koji nisu članovi porodice. Meni se čini da je društvo raspolućeno između dva težišta: jednog u kom dominiraju prezaštićena deca i drugog u kom su deca koja odgaja „svako pomalo“ bez jasnog autoriteta. I jednu i drugu krajnost karakteriše izostanak granica u dozvoljenom ponašanju i dovodi do toga da dete u nekom periodu odrastanja nailazi na „zid“ društva.

ČEMU SLUŽI HRANA? NUTRITIVNA PODRŠKA podrazumeva da ishrana bude diktirana svojom svrhom, a ne udovoljavanjem željama deteta, naročito zato što se ukus i opredeljenost ka hrani formira i to je ponajviše roditeljska odgovornost. Ovo sa punim pravom tvrdim, jer kad god sam se vodila popustljivošću tu mi je trebalo više vremena da „ispravljam krive Drine“ (a to, verujte, ponajviše važi i za naš jelovnik). Hrana, kako sam ja objasnila svojoj deci, ima tri glavne uloge: da nam da snagu, da nam da cigle od kojih će se izgraditi naše telo i postati veliko i da bude ukusna. Nije dobro da hrana ima samo jednu od ove tri stvari. Stoga visokoprocesuirana, industrijska hrana može da bude „izlet“, ali ne i deo svakodnevnih jelovnika. Danas mnoštvo dece nije gladno, ali njihove ćelije, kao i sposobnost tih ćelija da obavljaju fiziološke funkcije, paradoksalno to jesu.

DAJTE SUNČEVE SVETLOSTI – čini mi se da je epidemija deficijencije vitamina D (izuzetno važan za rast i jačanje kostiju) jedan od najupadljivijih indikatora kako smo se odvojili od prirode, a tome u prilog ide masovna suplementacija u okviru gotovo cele populacije nečim što je u najvećem broju slučajeva besplatno i dostupno svakog dana! Biram da moja deca provode vreme, naročito pre podne, izvan kuće. Ako vam se čini da je teško održati nadzor nad decom dok ste na poslu, pokušajte da im uvedete neke navike poput: rađenja domaćeg zadatka na klupi u parku ili u školskom dvorištu, izlazak u šetnju bez obzira na vremenske uslove (ovde apelujem na lični primer i na uzdržavanje od negativnog komentarisanja meteoroloških prilika), odlazak u kraće relacije peške ili biciklom umesto kolima/prevozom, šetnja kućnog ljubimca ili pomoć drugaru koji ga ima, obavezne zimske akcije čišćenja snega itd… Imajte na umu da je period prepodnevnog izlaganja sunčevoj svetlosti efektivniji za sintezu aktivnog oblika vitamina D, a svakako boravak na svežem vazduhu je preporučljiv tokom celog dana, Takođe, kretanje na otvorenom ima niz prednosti za motorički razvoj dece u odnosu na boravak među zidovima.

I KONAČNO – OD SPAVANJA SE RASTE! Medicina još nije pronikla u tajnu fiziološke potrebe za spavanjem koja je dnevno-vremenski oročena, a čovek je već požurio da je svesno sam sebi ukida pod izgovorom da je to „gubljenje vremena“. Štaviše, to uverenje je preneo na potomstvo, pa deca danas mahom ležu prekasno i bude se na silu, što dovodi do pospanosti u školi i izostanak koncentracije. Tokom spavanja luči se hormon rasta koji je od presudnog značaja za rast i razvoj deteta do puberteta, a mnogi drugi hormoni takođe pokazuju cirkadijalni ritam. Detetu je potreban dnevni red i to je nešto što ne bismo smeli da remetimo zarad prilagođavanja našim aktivnostima.

I koliko god izgledalo da u ovim redovima ima mnogo pravila, stvar je zapravo vrlo jednostavna: ako našoj deci pokazujemo ljubav, poštujemo njihove ličnosti ali i insistiramo na poštovanju porodičnih i društvenih pravila, ako biramo šta ćemo im dati da jedu vodeći se suštinom ishrane, pazimo na njihov intelektualni i motorički razvoj, uvedemo porodične navike boravka u prirodi i ne zaboravimo da je odmor neophodna stvar – život će nam svima biti lepši, a odrastanje naše dece bezbrižnije.

Nadam se da sam podelivši svoja opažanja pomogla da učvrstite ili promenite stavove i hvala vam na poverenju!

Volela bih da čujem koja su vaša rešenja za uspostavljanje zdravih navika kod dece?

Sonja Kapetanović