„Čovek provede trećinu svog života spavajući. Ako to nije apsolutno vitalan proces, onda je to najveća greška evolucije.“ Alan Rehtšafen
Svetski dan spavanja obeležava se od 2008. godine svakog trećeg petka u martu. Ove godine to je 14. mart. Tema ovogodišnjeg dana spavanja je Zdrav san na prvom mestu (Make A Sleep Health a Priority).
SCHLARAFIA, kao kompanija koja se decenijama bavi proizvodnjom vrhunske opreme za spavanje, san – jednu od osnovnih fizioloških potreba kako čoveka tako i svakog živog organizma, shvata kao veoma ozbiljnu stvar i smatra da svest o dobrom, okrepljujućem i zdravom spavanju moramo zajedno podići na mnogo viši nivo.
Spavanje je prirodan proces koji naše telo koristi da se oporavi, regeneriše i pripremi za predstojeće aktivnosti. Iako se čini kao jednostavan proces – umorni smo, zatvorimo oči i zaspimo – spavanje je mnogo složeniji fenomen. Zdrav san je od suštinske važnosti za našu dobrobit, a istraživanja u oblasti medicine danas sve detaljnije proučavaju aspekte sna, uključujući njegove faze i uticaj na naše zdravlje.
Iako ne postoji tačna definicija, spavanje je opisano kao periodično stanje u kojem dolazi do potpune mišićne relaksacije, smanjenja brzine metabolizma i suspendovane svesti, ima dubok uticaj na naše zdravlje, kako na fizičkom tako i na mentalnom planu. Uloga spavanja je toliko važna, da se čak stavlja ispred faktora poput zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, jer ukoliko je san urušen, urušavaju se i ova dva faktora. Ako sna nema dovoljno, sve ostale fiziološke potrebe su neuravnotežene. Kvalitetan san je ključ za održavanje dobrog zdravlja, jer ne samo da nam omogućava odmor, već ima i duboko terapeutske efekte na naš mozak i telo.
KAKO ILI KOLIKO?
Kada je reč o spavanju, kvalitet je mnogo važniji od same dužine sna. Da bi san bio kvalitetan, mora biti kontinuiran. Proučavanja koja su koristila elektroencefalografiju (EEG) pokazuju da san prolazi kroz četiri različite faze, a svaka od njih ima specifičan uticaj na telo i mozak.
- Alfa faza: faza koja označava početak uspavljivanja i smirenja, kada mozak prelazi u stanje opuštanja
- Teta faza: plitki snovi, dodatno opuštanje
- Faza delta talasa: maksimalan oporavak, dolazi do potpune relaksacije mišića i regeneracije tela
- Faza dubokog sna: mozak je najviše opušten, ćelije se obnavljaju
Nakon ovih faza, dolazi REM faza (Rapid Eye Movement), koju karakterišu visoka aktivnost mozga, duboka mišićna relaksacija i živopisni snovi. REM faza je ključna za učenje, pamćenje i mentalnu regeneraciju. Smatra se najvažnijom fazom spavanja, jer je upravo u njoj mozak najviše aktivan, uprkos tome što je telo paralizovano, kako bi se sprečilo kretanje tokom snova.
Iako se često govori o osmočasovnom snu kao optimalnom, realnost je da se kvalitetan san može postići i u kraćem vremenskom periodu. Za svaku osobu, idealno trajanje sna je individualno i zavisi od brojnih faktora. Dokazano je da deprivacija sna – bilo zbog prekratkog sna ili previše isprekidanog spavanja – ima ozbiljan uticaj na naše zdravlje. Osobe koje pate od nedostatka sna suočavaju se sa problemima poput smanjene koncentracije, povećane anksioznosti, razdražljivosti i smanjenih kognitivnih funkcija.
KADA ŽELIM, A NE MOGU
Povezanost između fizičkog i mentalnog zdravlja i kvaliteta sna je obostrana i kompleksna. Naime, ne samo da različite bolesti i stanja mogu negativno uticati na kvalitet sna, već i kvalitet sna može imati značajan uticaj na opšte stanje našeg organizma. San igra ključnu ulogu u održavanju kako fizičkog, tako i mentalnog zdravlja, a njegov nedostatak može izazvati širok spektar problema.
Poremećaji spavanja postaju sve prisutniji u modernom društvu, a uzroci su različiti. Neki od najčešćih poremećaja uključuju teško uspavljivanje, buđenje tokom noći, mesečarenje, noćne more i naglo prerano buđenje. Deprivacija sna može biti uzrokovana ili potpunim izostankom sna ili delimičnim spavanjem, koje ne traje dovoljno dugo da bi se omogućila potpuna regeneracija.
Jedan od čestih uzroka je poremećaj cirkadijalnog ritma. Cirkadijalni ritam je prirodni ciklus spavanja i budnosti koji traje 24 sata. Ovaj ritam određuje kada se osećamo budno, kada nam pada energija i kada je najbolje spavati. Na primer, većina nas prirodno oseća umor uveče, dok se ujutro osećamo energičnije. Ritam je pod uticajem svetlosti i tame, što znači da kada je svetlo, naše telo je podstaknuto na budnost (hormoni poput kortizola i serotonina pomažu nam da ostanemo budni). Kada poštujemo prirodne cikluse svog tela, osećamo se energičnije, produktivnije i bolje spavamo. S druge strane, ako ne slušamo ove unutrašnje signale, možemo doživeti smanjenje koncentracije, nesanicu i osećaj umora tokom dana. Na primer, ako redovno zaspite kasno, kada bi telo trebalo biti u stanju opuštanja, vaša energija može biti smanjena, a produktivnost poremećena. Takođe, izlaganje plavom svetlu, koje emituju ekrani telefona, laptopova, TV ekrana u večernjim satima, ometa proizvodnju melatonina, hormona koji je odgovoran za regulaciju sna, što može otežati uspavljivanje, a kasnije čineći san plitkim i isprekidanim.
Istraživanja pokazuju da više od dve trećine ljudi u svetu spava manje od osam sati dnevno, što je podatak koji alarmira ne samo naučnike koji se bave snom nego i sve zdravstvene radnike. Posledice u odnosu na premalo sna su toliko pogubne po sve aspekte zdravlja, da je broj naučnika koji se bave ovim gorućim pitanjem sve veći, a time se problem nespavanja tiče svih nas.
Nedostatak sna nije problem koji treba zanemariti, jer može imati dugoročne posledice po naše fizičko i mentalno zdravlje. Međutim, kvalitetan san može pozitivno uticati na naše zdravlje i blagostanje, predupređujući mnoge bolesti i poremećaje. Da bismo postigli dobar san, potrebno je da se pridržavamo zdravih navika, prilagodimo prostor za spavanje i razvijemo rutine koje nas pripremaju za miran i dubok san.
Po svedočenjima zdravstvenih radnika, veliki broj ljudi uopšte ne prepoznaje probleme sa spavanjem kao važnu kariku u njihovom opštem lošem stanju, zato je veoma važan stručan osvrt na ovu problematiku, posvećena i duboka anamneza pre uspostavljanja dijagnoze. Veoma je važno predstaviti sve aspekte potencijalnih negativnih ishoda kratkoročnoj ili hroničnoj izloženosti nedostatku sna:
- Uticaj na fizičko zdravlje: San je ključan za regeneraciju ćelija, oporavak mišića i proizvodnju hormona rasta koji je od važnosti za zdravlje kože i kostiju.
- Veza sa imunitetom: Nedostatak sna smanjuje imunitet, povećavajući rizik od prehlade, infekcija i drugih bolesti.
- Narušavanje mentalnog zdravlja: Nedostatak sna povećava nivo hormona stresa (kortizola), što može uzrokovati anksioznost, razdražljivost i smanjenje sposobnosti za relaksaciju.
- Uticaj na kognitivne funkcije: Nedostatak sna može povećati nivo neurotoksina u mozgu, što uzrokuje maglu u mozgu i gubitak pamćenja, a dugoročno povećava rizik od Alchajmerove bolesti.
Nažalost, poremećaji spavanja postaju sve češći. Struka smatra da se ovim tempom i načinom života problemi samo umnožavaju i stoga im predviđanja nisu naročito optimistična, ali savetuju sveobuhvatniji pristup, savetovanje sa stručnjacima i naginjanje zdravim navikama, kao metode kojima možemo poboljšati kvalitet svog sna i time unaprediti svoje opšte zdravlje.
ŠTA JE ONO ŠTO MOGU?
Spavanje kao fiziološki proces bila je oduvek velika misterija naučnicima baš iz razloga što ne može da se uperi prst u samo jednu funkciju sna, jer on utiče na sve aktivnosti našeg tela i psihe. Kvalitetan san, ne samo da predupređuje oboljenja, već može poboljšati već postojeća stanja, pa i dovesti do potpunog oporavka, kada su u pitanju lakši oblici određenih poremećaja, a kod težih bolesti može ublažiti ili otkloniti pojedine simptome.
Ono što možemo je pridržavati se opšte poznatih navika zdravog života, kao što su pravilna ishrana i svakodnevna fizička aktivnost. Pored toga jednako je važno u kakvom prostoru i na čemu spavamo, kao i uređenje samog prostora i stvaranja navika koje mogu pospešiti pozitivno uvođenje u san. Kvalitetno spavanje može značajno doprineti regeneraciji organizma, emocionalnoj stabilnosti i rešavanju unutrašnjih konflikata, jer je to osnovna potreba koja ima ključnu ulogu u obnavljanju našeg tela.
- Regeneracija: Tokom dubokog sna telo obnavlja ćelije, reparira oštećena tkiva i jača imuni sistem, što je esencijalno za oporavak i zaštitu od bolesti.
- Hormonski balans: San pomaže u stabilizaciji hormona, uključujući hormone stresa (poput kortizola), što smanjuje nivo stresa i doprinosi opuštanju.
- Kardiovaskularno zdravlje: Kvalitetan san poboljšava funkcije srca i krvnih sudova, smanjuje rizik od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih bolesti.
- Kontrola telesne mase: San igra ulogu u regulaciji hormona koji utiču na apetit (kao što su leptin i grelin), što može pomoći u kontrolisanju telesne mase i prevenciji gojaznosti.
- Smanjenje stresa, anksioznosti i depresije: Kvalitetan san može smanjiti simptome stresa, anksioznosti i depresije, jer daje mozgu priliku da se oporavi i reši emocionalne tenzije.
- Poboljšanje koncentracije i pamćenja: Tokom sna, mozak obrađuje informacije i konsoliduje sećanja. To omogućava bolju koncentraciju, donošenje odluka i učenje novih veština.
ŠTA MOŽEMO ZAJEDNO?
Higijena spavanja, odnosno skup navika koje utiču na kvalitet sna, od ključne je važnosti za svakog pojedinca. Osim fizičke aktivnosti, zdrave ishrane i opuštajućih rutina, izbor udobne postelje igra ključnu ulogu.
Ako osećate da vam udobnost postelje nije odgovarajuća, to bi trebalo da bude jedan od prvih zadataka na koje treba da se fokusirate. Pravilan odabir opreme za spavanje i razgovor sa stručnjacima može pomoći da pronađete najbolje rešenje i omogućite svom telu da doživi san koji zaslužuje.
Kao kompanija koja se decenijama bavi proizvodnjom vrhunske opreme za spavanje, duboko shvatamo važnost sna i činjenicu da san ne bi trebalo da se doživljava kao luksuz, već osnovna fiziološka potreba, koja direktno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje. Zato verujemo da je podizanje svesti o značaju dobrog i zdravog sna ključno.
Posetom našim salonima dobijate priliku da kroz razgovor sa edukovanim timovima podelite iskustva, date sebi šansu da isprobate i osetite različitosti i pronađete rešenje da Vaše telo iskusi san koji priželjkujete i zaslužujete.
Svetski dan spavanja nas samo podseća na to šta je neizostavno za optimalno funkcionisanje i da spavanje nije i ne sme da se smatra pasivnom fazom života.
Schlarafia i VI – zajedno činimo svaki dan danom spavanja.
LITERATURA:
Savić M., Milinković M. Poremećaji spavanja, Beograd, 2009.
Grubač S.Ž. Fragmentacija spavanja izazvana eksperimentalno po modelu, Beograd, 2023.
Šušić V. Budnost, spavanje i sanjanje, Beograd, 1977.
Ilanković N. Fiziologija spavanja i poremećaji spavanja, MJOMS, 2018.
Hock R. R. Forty studies that changed psychology, New Jersey, 1996.
Walker M. Unlocking the Power of sleep and dreams, NYC, 2017.