Pa i nije neko iznenađenje, zar ne?
Bilo je pitanje trenutka, jer u Nikolinu posvećenost i trud nikada nismo sumnjali, ali pravi momenat došao je ove godine.
Počeo je kao pomoćni radnik na isporuci dušeka, koristeći taj privremeni posao kao dodatni izvor prihoda dok studira dizajn. Moglo bi se reći da je imao sreće da ga ostali radnici u proizvodnji primete i povremeno pohvale šefu. Moglo bi se reći da je imao sreće da šef proizvodnje predloži direktorki marketinga da ga uzme za pomoćnika i da je dodatna sreća bila u tome što je ona blagonaklono prihvatila njegovo početničko znanje. Srećom bi se moglo nazvati i to da je Šlarafija ozbiljan brend, čijem kvalitetnom proizvodu i ne treba poseban marketing. Naročito je srećna okolnost bila ta da je njegova direktorka unapređena na poziciju CEO, a njemu prepustila novo mesto direktora marketinga.
Međutim, mi smo svi dovoljno pošteni da vam kažemo – nema to veze sa srećom. To ima veze sa radom, sa Nikolinim neprekidnim usavršavanjem, sa spremnošću da primedbe vidi kao prilike za dodatno usavršavanje, sa tim da on punim srcem veruje u Šlarafiju, da voli i uvažava svoje kolege, da im je uvek na usluzi i da se svima obraća sa punim poštovanjem. Zato je za 5 godina promenio četiri pozicije i neprekidno napredovao. Nije to do sreće osim u onom delu – da smo srećni što ga imamo.
Čestitamo Nikola, ti si primer za mlade ljude!
Tvoji Šlarafijci.